Nemojte slušati nikoga osim same sebe jer vi najbolje znate koje su vaše potrebe i želje i bez obzira na to što ‘selo priča’, živite svoj život, a ne tuđi, poručila je Maria-Kristina
Maria-Kristina Božičević rođena je 20. svibnja 1986. godine u Rijeci. Svoju životnu priču za In Portal ispričala je sad već davne 2013. godine pa ćemo samo reći da joj je od rođenja dijagnosticirana artrogripoza (arthrogryposis multiplex congenita) i u potpunosti je nepokretna. Tako dolazimo do Kristinine posebnosti i talenta. Naime, Maria-Kristina piše, crta i služi se osobnim računalom s pomoću usta.
– Kada sam krenula u prvi razred osnovne škole, naučila sam se potpuno služiti ustima, a tako i pisati uz pomoć uporne učiteljice – kaže Maria-Kristina i samo da znate, usavršila je ona još nešto, ženama jako bitno.
– Još u srednjoj školi me je fascinirala jedna djevojka koja je imala istu dijagnozu kao ja iako je hodala malo teže, vidjevši nju kako se šminka rukom naslonjenom na uzglavlje od kreveta i pokrete koje je radila, odlučila sam pronaći način koji meni najviše odgovara i trebalo je dosta vremena da ga pronađem i usavršim. Sada to ide kao saliveno, pogotovo kada nemam bolova u leđima i vratu – priča Maria-Kristina. I doista, šminku nanosi savršeno bez ijedne greške, a mogu joj pozavidjeti i žene s obje zdrave ruke.
Pitali smo je o čemu sanja, čemu teži.
– Po pitanju snova i želja ću biti skromna jer, nažalost, Hrvatska kao država i općenito regija nije nimalo sređena za razmišljanje, kamoli za ostvarivanje nekih intimnijih želja i snova. U mom slučaju nije bilo moguće – kaže Maria-Kristina, a mnogi će se složiti s njom.
Puno joj toga nedostaje i za lakši, potpuniji život.
– Mnogo toga mi nedostaje, ali trenutno živim dan po dan. O planovima baš previše ne razmišljam jer je svaki dan drukčiji, ali svakako bih voljela da mi se ostvare neke želje, najviše po pitanju samostalnog življenja i rasterećivanja vlastite obitelji – kaže Božičević i zaista, djeluje kao da smo još miljama daleko od pravih i potpunih mogućnosti samostalnog življenja za mnoge osobe s invaliditetom.
Često osobe s invaliditetom stavljaju u razne kalupe, kao za nas nije ovo i ono, daju si za pravo kopati po našoj intimi. Evo kako se s tim nosi Maria-Kristina.
– Najiskrenije da kažem, jako mi je teško. Ponekad me nečiji komentari toliko dotuku da posumnjam u sebe, ali uz nekoliko bliskih osoba koje vjeruju u mene je puno lakše – kaže ona i poručuje: – Nemojte slušati nikoga osim same sebe jer vi najbolje znate koje su vaše potrebe i želje i bez obzira na to što ‘selo priča’, živite svoj život, a ne tuđi.
